Mitovi i istine o zdravoj ishrani: Šta treba da znate

U svetu zdravog života i ishrane postoji bezbroj mitova, poluistina i protivrečnih saveta. Razgovaraćemo o najčešćim zabludama i naučno potvrđenim činjenicama o varenju, kombinacijama hrane i optimalnim vremenima za obroke.

Da li hrana stvarno trule u želucu?

Jedan od najrasprostranjenijih mitova je da hrana može da trune u želucu, posebno kada se kombinuju određene namirnice ili kada se jede kasno uveče. Međutim, ovo je potpuno netačno.

Želudačna kiselina je toliko jaka da nema šanse da bilo šta istrune u njoj. Proces truljenja je uslovljen prisustvom kiseonika, a u želucu ga nema. Najteže svarljive tvari želudac svari za maksimalno tri sata, što je premalo vremena za bilo kakvo truljenje.

Kako zapravo funkcioniše varenje?

Proces varenja hrane je složen i u njemu učestvuju svi organi za varenje:

• Počinje još u ustima žvakanjem i lučenjem enzima amilaze koji razgrađuje šećere
• U želucu se nastavlja uz pomoć enzima i želudačnog soka
• Zatim dolaze enzimi jetre, žučne kese i duodenuma
• Proces se nastavlja u tankom i debelom crevu

Organizam ne prestaje da vari prethodno unetu hranu zato što ste pojeli nešto drugo. Enzimi imaju ulogu da razlažu ugljene hidrate, masti i proteine tako da organizam može da ih iskoristi.

Kada je najbolje jesti voće?

Ovo je još jedna česta tema diskusija:

• Na prazan želudac: Neki savetuju da se voće jede na prazan želudac jer se najbrže vari
• Između obroka: Drugi preporučuju da se jede između dva obroka, najbolje između doručka i ručka
• Po individualnim potrebama: Najbolje je jesti voće kada vam odgovara i kada vam organizam najbolje reaguje

Važno je napomenuti da se voće ne preporučuje uz obrok ako imate problema sa varenjem, jer organizam prvo vari voće, a ostala hrana može da počne da fermentira.

Ishrana tokom noći

Postoji uverenje da bi trebalo izbegavati hranu noću zbog toga što želudac ne bi trebao da ima puno posla, a krv bi trebala da ide u mišiće koji se tokom sna obnavljaju. Međutim:

• Varenje se dešava i noću, samo malo usporenije
• Poslednji obrok treba da bude 2-3 sata pre spavanja
• Osobe sklone gorušici bi trebale da jedu ranije

Intermittent fasting i broj obroka

Postoje različiti pristupi broju obroka:

• 5-6 malih obroka: Tradicionalni pristup koji održava stabilan nivo šećera u krvi
• 2-3 veća obroka: Popularan kod intermittent fasting pristupa
• 1 obrok dnevno: Ekstremni pristup koji ne odgovara svima

Istraživanja pokazuju da je najbitniji ukupan unos kalorija i nutritivnih materija tokom 24 časa, a ne broj obroka. Svako treba da pronađe ritam koji mu najbolje odgovara.

Zdrave alternative šećeru

Ako želite da smanjite unos rafinisanog šećera, evo nekih alternativa:

• Med (umereno)
• Stevija
• Javorov sirup
• Urme (prirodno zaslađuju)
• Ksilitol

Zaključak

Najvažnije pravilo zdrave ishrane je slušati svoj organizam. Ne postoji univerzalno pravilo koje odgovara svima. Važno je:

• Jesti raznovrsnu, neprerađenu hranu
• Održavati balans između proteina, masti i ugljenih hidrata
• Paziti na veličinu porcija
• Pravilno kombinovati namirnice
• Piti dovoljno vode

Ne postoji "savršena dijeta" koja odgovara svima. Eksperimentišite, prilagođavajte i pronađite ono što vama najbolje odgovara.